gadget1

Циљ пројекта Трагом душе је прикупљање што већег броја фотографија природних и културних добара Републике Српске како би се корисницима Интернета презентовала културна и историјска баштина овог поднебља. Није потребно да будете професионални фотограф да би сте учествовали! Није Вам потребан скуп фото-апарат за прављење добрих фотографија уз савјете и трикове које смо припремили за Вас! Ваше фотографије изгледаће много љепше и квалитетније.

Погледајте 8 сљедећих  савјета.


Пејзаж

Под појмом пејзаж подразумијева се умјетнички приказ неког предјела у природи. Природа и њене љепоте представљају инспирацију умјетника из свих грана умјетности. Исто важи и за фотографе. Пејзажна фотографија се односи на природу, на било шта што има везе са њом, њене љепоте и њене лошије стране. Она је умјетнички начин фотографисања мотива из природе. Најчешће су то предјели природе који имају неку своју специфичност. Мотиви пејзажне фотографије могу бити различити: брдо, планина, ријека, језеро, море, дрво, шума и многи други. При томе, постоје многе природне околности које одређеном предјелу природе дају посебну драж. То може бити излазак или залазак сунца, вјетар, магла, киша, снијег који могу и од неког не претерано лијепог предјела створити фантастичан призор који представља одличан мотив за пејзажну фотографију.

Aiguamolls_de_l'Empordà_2

За пејзажне фотографије веома је битно да поље оштрине има велику дубину, пошто читав кадар треба да се нађе у фокусу. Препоручује се коришћење малих отвора бленде, тј. великих ф бројева (у распону од ф8 до ф16) како би сваки дио фотографије имао подједнаку оштрину. За максималну оштрину фотографије рука мора да буде мирна. Зато је пожељно коришћење сталка. Такође, код фотографисања пејзажа важну улогу има и свјетлост. Зато је најбоље правити пејзажне фотографије рано ујутру, пред зору или увече, пре заласка сунца, јер се сунце тада налази на најнижим тачкама. Облачан дан је, исто тако веома погодан за прављење пејзажа. Једно од основних правила код фотографисања пејзажа је и правило трећине. Линија хоризонта треба да буде у водоравном положају, с тим да се хоризонт поставља на трећину фотографије, никако у центар. Уколико желите да истакнете небо, хоризонт се поставља у доњи дио фотографије, на првој њеној трећини, а ако је потребно истаћи копно или море линија хоризонта треба да буде на горњем дијелу пејзажне фотографије.

На крају треба истаћи да за аматерско бављење пејзажном фотографијом није потребно превише опреме. Оно што је неопходно је да волите природу, да имате пуно стрпљења и макар мало фотографског знања.

Свјетло у кадру

Свјетло Вам може бити највећи пријатељ али и највећи непријатељ. Добро контролисање свјетла значи разлику између одличне или потпуно упропашћене фотографије. Постоји неколико основних савјета који Вам могу помоћи да добијете коректну фотографију.

Уколико фотографишете пејзаже, пожељно је да избјегавате да фотографишете око поднева јер је тада сунце у зениту, па сAmanhecer_no_Hercules_--у сјенке оштре, а боје испране услијед интензивног свјетла. Добро свјетло је при изласку или заласку сунца. То је тзв. "златни сат" који обухвата вријеме прије и послије заласка и изласка сунца. Тада су боје топлије, слабији су контрасти, а свјетло је дифузније и сјенке су мекше, те ће резултати које добијете бити много бољи. Немојте се плашити да фотографишете ни одмах након заласка сунца, само имајте у виду да ће Вам вјероватно бити потребан статив, јер свјетло неће бити довољно интензивно да бисте фотографисали из руке.

Deslumbre_dos_Urubus

Потребно је и да котролишете смјер падања свјетла на ваш субјекат уколико фотографишете објекте. Ако фотографишете ка сунцу, а субјекат се налази између сунца и апарата, најчешће ће субјекат бити подекспониран (као силуета). Иако ово може некад да буде пожељно и ефектно, често упропасти фотографију. Овај проблем можете донекле ријешити уколико блицем освјетлите субјекат. Међутим, ако користите интегрисани блиц резултати ће бити лоши. Најбоље би било да користите неку врсту расвјете са модификатором свјетла, или у крајњем случају екстерни блиц са дифузором да бисте добили мекше свјетло.

 

Ноћна фотографија

За већину фотографа, ноћно фотографисање представља прави изазов. Од заласка сунца па све до његовог изласка постоје низ карактеристика и специфичних ствари који утичну на фотографију и њен квалитет. Професионални фотографи су постали прави математичари у израчунавању угла како би уловили најбољу свјетлост.

Copenhagen_at_nightОнима којима математика није најјача страна, доступне су многе апликације као што је PhotoPills како би прецизно знали када која фаза почиње.

За добру фотографију довољно је знати да се двадесет до тридесет минута од заласка сунца боје неба убрзано мијењају. На западу облаци постају наранџасти и црвени док су они на истоку плаве или индиго боје. Већина фото апарата и паметних телефона нема адекватна аутоматска подешавања за сликање у ноћном режиму. Због тога је потребно прећи у мануелна подешавања. ISO треба да подесите на најмању вриједност (75, 100 или 200) а блиц треба да остане искључен. Отвор бленда (уколико га Ваш апарат посједује) треба подесити на средњу вриједност, како би се добила оптимална оштрина. Направљену фотографију треба погледати како би се процјенило да ли је јачина свјетлости добра. Ако није, потребно је подешавати вриједности отвора бленда све док се не добије задовољавајући резултат. За боље резултате препоручује се коришћење тајмера како би се аутоматским окидачем спријечило помјерање руке. Меко свјетло и дифузне боје које се појављују при фотографисању у сумрак, најчешће се користе за урбане фотографије и фотографије пејзажа.

Током ноћи, поред вјештачког освјетљења, најзначајнији извор свјетлости је мјесец. Препоручљиво је водити рачуна о балансу бијеле боје као и подешавање ISO вриједности на што мању.Northern_Lights-banner1

Савјет: Пожељно је после серије дугих експозиција угасити апарат на неко вријеме, како би се избјегао шум који настаје од загријевања сензора и других компонената.

Поједноставите фотографију и нагласите главни мотив на фотографији

На фотографији не би смјело бити превише објеката, односно "гужва" није пожељна. Превелик број објеката на фотографији доводи до тога да наше око не зна којег би прије погледало, и тако лута од једног до другог и добија осјећај збуњености који не доприноси да такву фотографију прихватимо као визуелно пријатну. Приликом гледања фотографије, наше око мора лако запазити који је главни објекат на њој, а околни објекти не смију ометати поглед на главни, већ га морају допуњавати и чинити складну цјелину.

Крупни план за ефектнији утисак

Једна од врло честих грешака које почетници у свијету фотографије раде је да се "боје" ући у мотив којег фотографишу. Наравно, ово је више сликовито речено, но заправо је близу истине. Потребно је уочити битан детаљ на објекту који фотографишемо и обухватити га без бојазни од одсјецања дијела објекта.

преузимање (1)

 

Крећите се око објекта који фотографишете

Кад одаберете мотив који желите да фотографишете, врло је важно из ког угла  и с које стране ћете га снимити. Избор може бити заиста велики, а резултати импресивни!

Правило трећина

Једно од основних правила у свијету фотографије гласи: објекат који фотографишемо постављен у средину фотографије дјелује статично, незанимљиво, готово лијено. Пожељно је лагано одмаћи објекат фотографисања од центра фотографије.

Замислите да је Ваша фотографија подијељена на три дијела по хоризонтали и вертикали. Црни  кружићи као мјеста пресјека линија су мјеста на које можете поставити објекат који фотографишете. Који ћете од четири центра одабрати зависи од тога шта фотографишете. Понекад ћете моћи да одаберете гдје ћете поставити објекат, а понекад ће ситуација сама одредити мјесто објекта у један од 4 кружића. Уколико је објекат већи, нпр. човјек у усправном положају, онда га можете смјестити у два кружића, и то лијева два или десна два. Исто тако ако је неки објекат хоризонталан (нпр. хоризонт) смјестите га на горња или доња два кружића по хоризонтали.
Поглед онога који гледа фотографију улази у фотографију доље лијево, пролази кроз први пресјек, кроз центар фотографије, и долази до пресјека горе десно, гдје престаје гледати у средиште интереса на фотографији. Око обично "улази" у фотографију с лијеве стране јер је научено да чита текстове на тај начин, па се то пресликава и на фотографију, док је узлазни ток занимљивији од силазног (који би ишао од горњег лијевог до доњег десног угла). Ова је једно од најважнијих правила и зовемо га "правило трећина".

Фотографија у оквиру

Оквир на који се овдје мисли није дрвени или метални оквир око неке фотографије исписане на папиру. Овдје се првенствено мисли на поступак кад објекат фотографисања помоћу околних објеката заокружимо, односно ставимо у "оквир", како би фотографија била занимљива, добила осјећај дубине и слично.

преузимање